Бела гарда – Михаил Булгаков

Ново издање романа Бела гарда Михаила Булгакова урађено је по критичком издању из 2015. (у Русији). Превод до сада необјављених материјала и редактуру основног текста романа у преводу Милана Чолића (у том смислу и графичко сређивање текста које је изостало у ранијим српским издањима), урадио је др Никола Миљковић са катедре за руски језик Филолошког факултета у Београду.

Бела гарда први пут је штампана 1924. године, али не у целости. Многи критичари истичу да је роман заправо аутобиграфски, занован на личним искуствима самог писца у Кијеву 1918/1919. године. Булгаков је роман почео да пише 1922, након мајчине смрти. Оригинал рукписа, нажалост, није сачуван.

Сматра се да је Булгаков је имао намеру да покаже народ и интелигенцију у револуционарној Украјини, растрзаног између украјинског национализма, руског легализма и бољшевизма. Међу официрима, који чине срж јунака као класа, супротстављени су бољшевици и разочарани ратни ветерани. Први су спремни на борбу и верују у револуцију, док други прижељкују повратак нормалног, грађанског живота који је неповратно изгубљен.

Роман је важан јер указује и на вековно неразумевање између сељака који говоре украјински и рускојезичних земљопоседника и официра. Време револуције и слома државе ослабађа древне атавизме, па једни друге доживљавају као окупаторе у зависности од прилика. У белешкама које је Булгаков оставио јасно се види настојање да се интелигенција, која чини срж „беле гарде“, представи као једина разумни део друштва у тако подељеној земљи. Но, управо је он немоћан да било шта уради.

Као и много познатији Мајстор и маргарита, и Бела гарда, у својој целини, носи јасну критику бољшевизма, због чега у нецензурисаном издању дуго није био објављен у Русији. Као драма под називом Дани Турбиних, роман је кратко извођен у московским позориштима.