Душа Балкана – Владимир Дворниковић

Душа Балкана доноси оне текстове Владимира Дворниковића који и данас, неки готово и стотину година касније, имају велику вредност. У његовим луцидним запажањима о односу Запада и Балкана, о историјској мисији српског народа и о заблудама нашег патријархалног и нашег недовршеног модерног човека савремени читалац препознаће српско друштво на почетку 21. века.

О текстовима из књиге

Књига је приређена на основу пажљивог одабира из његове огромне библиографије која броји више стотина јединица. Текстови су одабрани тако да приказују великог каратеролога кроз три његове заветне преокупације. На првом месту, то су чланци о односу Европе и балканских народа.

Дворниковић се бавио одговорношћу Запада за велике трагедије и злочине светских ратова. Имун на сјај потрошачке цивилизације, он је упозоравао на тамне стране европске и америчке цивилизације које су довеле до Другог светског рата, а које и данас прете свеопштим уништењем.

Друга велика Дворниковићева преокупација била је потрага за истином о националном каратеру српског и југословенских народа. Много пре него што је објавио своју знамениту Карактерологију Југословена, он је написао изузетне текстове о нашем недовршеном модерном човеку, убојитије и продорније од теза Слободана Јовановића о полуинтелектуалцу. Много пре Жарка Видовића Дворниковић је уочио кобне недостатке у менталитету епског, динарског човека.

Коначно, много пре разних критичара ауторитарних вођа, он је тачно описао како та појава утиче на наше друштво. Дворниковић је зато био и врстан познавалац људске психологије. Међутим, он је психолошким темама приступао увек из перспективе општег добра. Зато је и интензивно писао о проблему лагања и лажи, о чему сведоче и текстови у овој књизи.

Због таквих филозофских и политичких опредељења, Дворниковић је прво био у немилости Аустроугарске. Након Првог светског рата, фактички је натеран да напусти Загребачки универзитет, а није било места за њега ни у Београду. Коначно, након 1944. ни комунистичке власти нису му биле наклоњене. Умро је готово заборављен 1956.

Да бисмо исправили ову неправду, књига Душа Балкана опремљена је и Дворниковићевом биографијом, као и предговором који савременом читаоцу треба да представи овог невероватог човека.

Одабрани одломци

• Па ипак, никада та Европа није показивала да осећа трагедију Балкана, ни онда када је правила „Свете алијансе“, када је давала „велике европске државнике“ и прокламовала цивилизаторски европски „хуманитет“. Горе „историјске маћехе“ не стече још ни један народ у светској историји. Балканци су тој Европи остали само непоћудни варвари, иако је баш тај словенски Балкан извршио и за њу један грозан и мученички задатак: да својим телом стане као брана Европе према разорном монголизму.
• Нема културна човека који не би тражио социјалну правду. Али како да се до ње дође? Ту се делимо и разликујемо.
• У хероизираном балканском човеку, у свој његовој снази трпљења и отпора, Европа је гледала вековима само безидејну биологију хајдука и раје.
• Некоћ се освајало да се има и да се влада. Данас се каже: Хоћу да браним правду, идеју, човечанство.
• Век демократије и општег права гласа уједно је и век демагогије, јер несавесних типова који ће подсвест гомиле искоришћавати, наћи ће се увек.