Спутана и ослобођена мисао – Владимир Вујић

Спутана и ослобођена мисао,

Владимир Вујић, рођен 1886. … Гимназију и Универзитет завршио у Београду. Студирао математику и философију. Године 1921. радио као суплент Гимназије у Скопљу, а 1923. код Геце Кона објавио са Првошем Сланкаменцем књигу Нови хуманизам. Од 1928. до 1935. предавао по београдским гимназијама, а од 1935. до 1938. био професор философије, математике и немачког језика у Гимназији у Сремским Карловцима.

Године 1931, опет код Геце Кона, објавио књигу огледа Спутана и ослобођена мисао, за коју је Владимир Дворниковић казао да је „најборбенија књига која је по рату (Првом светском) објављена у нас“. Године 1936—37. објављује превод Пропасти Запада од Освалда Шпенглера. За време немачке окупације од 1941. до 1944. делује у Српској књижевној задрузи, за коју 1943. приређује Лимунација у селу Стевана Сремца.

Заједно са Светиславом Стефановићем сматран представником српске књижевне деснице тога доба.

Објавио многобројне чланке и студије у Просветном гласнику, Српском књижевном гласнику, Летопису Матице српске, Народној одбрани, Времену и Правди. Упоредо са философијом бавио се превођењем (Герхард Геземан, Српскохрватска књижевност и Културне зоне и племена Балкана), књижевном критиком и уобличавањем националне идеологије (пред Други светски рат, православне хришћанске идеологије).

Уочи „ослобођења“ 1944. напустио Београд. Других података о Вујићу после 1944. нема. Има назнака да је је једно време провео у САД, а умро у Бразилу.

Вујићево филозофско и књижевно дело је и сувише вредно и значајно да бисмо дозволили да га прекрије вео заборава. Васкрсавање филозофских и других идеја Владимира Вујића представља заправо обнову једног правца мишљења и једне филозофије за којом у овој нашој опустошеној култури постоји несумњива потреба.