Генерал Младић и Војска Републике Српске – Бојан Б. Димитријевић

Из предговора књизи Генерал Младић и Војска Републике Српске

Историја Војске Републике Српске и ратна биографија њеног команданта генерала Младића садрже многе особености које измичу стереотипном погледу на њихов ратни пут – било да је он позитиван или негативан.

Генерал Младић је још увек на животној сцени у хашком казамату и првостепено је оптужен на најдрастичнију казну коју тај суд изриче. Потом, незавршеност историјских и политичких процеса утиче на слику о генералу, и уопште чини научни ризик бављења његовом биографијом знатно већим у односу на бављење другим темама.

О генералу Младићу не постоји научно писана биографија у српској историографији, и поред протока времена и доступности количински енормне грађе, која је на интернет-бази Хашког трибунала.

У појединим суседним бившим југословенским републикама активно се скупља грађа, пише и говори о рату 1991–1995. На српској страни влада својеврстан научни мук.

Архивска грађа је домаћим истраживачима у потпуности недоступна, иако је од 2001. на готово сваки захтев Хашког трибунала за давање грађе позитивно одговорено. Млађе колеге историчари баве се школским темама у трци за испуњавањем потребних норми за опстанак у науци, а старији, свесни склискости теме и потребе за дугогодишњим истраживањима, клоне се бављења ратовима деведесетих година прошлог века.

Појединци из политичке гарнитуре која је тренутно на власти у Србији састављене од, иначе несастављивих, лево-десних компоненти, не устручавају се да јавно и потпуно суверено тумаче поједине историјске догађаје и дају оцене. Систематски приступ државе да сабере и учини доступним све историјске садржаје из рата 1991–1995, међутим, и даље изостаје. Историјска наука у Србији, због свега наведеног, касни за комшијама у проучавању проблематике распада Југославије и ратова који су уследили.

Садржај књиге

[flipbook pdf=“https://catenamundi.rs/wp-content/uploads/2019/10/General-Ratko-Mladic.pdf“]

Биографија аутора

Бојан Б. Димитријевић је рођен 1968. године у Београду. Дипломирао је 1994. године, а магистрирао 1997. године на Филозофском факултету у Београду. Такође је магистрирао 1996. године на Средњеевропском универзитету у Будимпешти за тезом под насловом „Royalist Resistance in Northwest Serbia 1941—1945”. Докторирао је на новосадском универзитету 2004. године, а докторска теза је била „Југословенска народна армија 1945—1954”. Био је кустос Музеја југословенског ваздухопловства до 1997. године. Током 2001. по позиву, био је сарадник у Институту за напредне студије у Софији.

Од 2004. до 2015. био је уредник часописа Историја 20. века. Тренутно је запослен на Институту за савремену историју у звању научног саветника.