Из Старе Србије – Григорије Божовић

Из Старе Србије (1908), прва збирка приповедака Григорија Божовића, једна је од најзначајнијих збирки приповедака написаних пре Првог светског рата. Писац је био дубоко инспирисан животом, културом и судбином Срба на просторима Косова и Метохије, као и суседних крајева који су историјски били познати као Стара Србија.

Тематика збирке приповедака Из Старе Србије

Прва збирка приповедака Григорија Божовића посве је неуобичајена не само у односу на пишчев каснији приповедачки рад него и за сва она дела која говоре о „крвавом крају” Старе Рашке и Косова и Метохије у давним турским временима. Осам приповедака чине ову збирку: Два падишахова роба, Мали девер, Први корак, Запис, Крамар, Уочи светога, Митровачки потомак Будалине Тала, У земљи без суда…

Божовић често пише о тешком положају српскога народа под туђинском влашћу, његовој неизмерној жртви да би се очувала вера, језик и обичаји. Међутим, управо је тематика оно што збирку Из Старе Србије одваја од свих других: оне, на пример, говоре о добрим и поштеним беговима и задовољној и мирној раји (Два падишахова роба, Први корак), силним јунак-девојкама и маминим синовима (Мали девер), ефендијама које жале и штеде сиромахе и незаситим поповима, који их немилосрдно гоне (Уочи светога). Такође, ове приче су углавном ведре и веселе, пуне оптимизма и наде да ће будућност донети боље дане.

Посебно интересантна је прича под називом Запис, која у првом лицу, у форми исповести приповеда о томе како је велика турска госпођа, ханума, дошла код ученог Србина, православца, да јој пише запис који ће помоћи њеној снахи да роди живо и здраво дете. Поред тога што је местимично хуморна, ведрог и веселог тона, ова прича је и дирљива и веома емотивна.

Приповетка Уочи светога је једина која има заиста трагичан и потресан заплет, али се и она на крају отвара ка оптимизму, јер главни јунак са надом у боље сутра наставља свој живот.

Омиљена тема Григорија Божовића су заправо људи, и то обични људи – сељаци, трговци, свештеници – обе националности и обе вере, и српске и турске. Своје ликове писац приказује са изузетном емпатијом и разумевањем и, што је најинтересантније, без икакве поједностављене и баналне стереотипизације.