У књизи Самоспознаја, у својој интелектуалној аутобиографији, Берђајев своди рачуне и са собом и са интерпретаторима свога дела. Књигу је написао осам година пре смрти. Али је на рукописима радио до краја живота те је Самоспознаја изашла у Паризу 1948. Након што је филозоф већ умро. Ово дело није само сведочанство о духовном сазревању личности најсамобитнијег руског филозофа, већ је и документ јединственог проживљавања европске историје прве половине 20. века.
О читању и учењу
Прихватао сам живот не као васпитање, већ као борбу за слободу. Сам сам постављао планове учења. Никада ме нико није терао да почнем да се бавим филозофијом, то је рођено изнутра, у мени. Никада нисам могао да припадам никаквој школи. Целог живота сам учио. Учим и сада. Али, то је слободно придруживање светском знању, према коме ја одређујем свој однос. Куповина књига је за мене представљала увек највеће уживање. Сећам се како сам одлазио у велику књижару Оглобљина, на Крешчатику. Скоро сваки дан сам одлазио тамо да прелиставам нове књиге. Та љубав према књижарама је остала у мени до дана данашњег.