Основни предмет књиге Змај деспот Вук: мит, историја, песма биле су усмене песме, пре свега српске, али и јужнословенске (целе или сачуване у фрагментима), у којима је опеван јунак обликован према историјском прототипу – Вуку Гргуревићу Бранковићу (рођен око 1439, преминуо 1485), потомку српске владалачке породице Бранковића. После пада Деспотовине под турску власт, Вук Гргуревић Бранковић био је истакнути антитурски борац, војсковођа и вазал угарског краља Матије Корвина, а од 1464. године Вук је носио и титулу српског деспота. Песме о деспоту Вуку поређене су у овом раду са ширим кругом јужнословенских песама о породици Бранковића и с оним песмама које, опет на јужнословенском простору, опевају змаја и њему сродна демонска бића.
У девет поглавља рад испитује однос између онога што знамо о конкретној историјској личности и онога што песма приписује свом јунаку. Пошто је овај однос између историјског и поетског животописа битно условљен митским представама о јунаку као надљудском бићу и, када је о деспоту Вуку реч, веровањем, обликованим у песмама и предању, по коме је он био змај, односно змајевић, син змаја – битан аспект овог рада представљало је испитивање колико је и како је на обликовање поетског лика Змај Деспота Вука утицао домен мита. Једнако важан предмет испитивања било је и утврђивање колико су историјско памћење и истрајавање митске приче, када је о песмама реч, условљени поетском граматиком усменог песништва.