Мојих девет живота – Милош Шобајић

Мојих девет живота је аутобиографија Милоша Шобајића која много говори и о српском 20. веку. Овом књигом настављена је сјајна линија аутобиографије о себи и другима из књиге Сликај и ћути.

Од снегом завејане планине Папук, где га је, у ратном збегу, мајка једва сачувала од готово извесне смрти, до атељеа у Паризу у којем је, пре њега, стварао лично Пикасо. Између тога, Београд, Истанбул, Никшић… Места одрастања, стасавања, туге и радовања.

У овој књизи је искрена и на моменте потресна судбина једног од наших највећих живих сликара Милоша Шобајића.

Сам за себе каже да је преживео девет живота: „Чини ми се да сам, у овом једном свом животу, проживео много више различитих судбина, затварајући за собом врата после сваког периода, као да је свако то искуство било сасвим довољно да се испуни цео један живот. Осећао сам на крају сваког од тих живота да сам заиста умро, да бих се поново, као Феникс, опет рађао, потпуно нов и спреман да идем даље.“

Протрчао је Шобајић кроз ружне и лепе догађаје, кроз смрти и радости, успехе и падове. Сретао је важне људе, Зуко Џумхур био му је први учитељ сликања, његова дела излагана су у свим деловима света, од Кине, преко Европе, до Америке. Стигао је и да воли: Лотку и Мају. А његови политички ставови, залагање против глобализма у свету, жеља да заштити уметност од покушаја да се њоме управља из светских центара моћи, део су и ове књиге.

Шобајић се овом књигом представио на један потпуно оригиналан и својствен начин. Затварањем корица ове књиге, читалац ће несумњиво имати доживљај да је одгледао један добар филм или одсањао чудесан сан.