Наслеђе Рима: Европа и Медитеран од 400. до 1000 – Крис Викам

Наслеђе Рима је књига о раном средњем веку у Европи и на Медитерану. Ово је историјски период који се паушално изучава и о коме се мало зна. Крис Викам, међутим, тежи да га осветли из неколико углова. Њега подједнако интересују како културна, тако и верска и политичка историја. Истовремено, он не пише из перспективе западног историчара, већ се бави и византијским земљама.

Књига Криса Викама је смео покушај да се рани период европског средњовековља расветли из угла политичке, друштвене, економске и културне историје, са посебним фокусом на то како су се током овог периода мењали обрасци политичког и економског организовања у западној Европи, источној Европи и исламском свету, од Блиског Истока до Шпаније. Период који проучава, аутор види као самосвојан предмет научног занимања који изискује да му се приступи са интердисциплинарног становишта.

Сходно томе, у књизи су представљени не само резултати нових тенденција у историографији, већ и у археологији и другим сродним областима које последњих деценија коренито мењају наше виђење средњег века. Целокупно разматрање, као својеврсна круна Викамове дуге и успешне универзитетске и научне каријере, засновано је на ретком увиду у релевантну литературу и широк дијапазон извора, што писаних што материјалних; с тим на уму, дело пред нама треба посматрати и као драгоцен библиографски ресурс за евентуална нова, самостална трагања на пољу раносредњовековних студија.

Из књиге

Никакав заједнички идентитет није 1000. повезивао Шпанију и Русију, Ирску и Византијско царство (данашњи Балкан, Грчку и Турску) осим слабашног осећања заједништва које је спајало хришћанске политичке ентитете. Није постојала заједничка европска култура, а свакако није постојала привреда на европском нивоу. Није било никаквог наговештаја да ће се Европа, у још прилично далекој будућности, привредно и војно развити толико да ће бити кадра да доминира светом.

Ко год би 1000. трагао за будућом индустријализацијом кладио би се на привреду Египта, а не Рајнске области или Низоземске, док би му привреда Ланкашира изгледала комично. У политичко-војном погледу, крајњи југоисток и југозапад Европе, Византија и Eл Андалус (муслиманска Шпанија), чинили су доминантне државе континента, док се у западној Европи каролиншки експеримент (в. 16. и 17. поглавље) завршио распадом Франачке (данашње Француске, Белгије и западне Немачке), хегемонског политичког ентитета током претходна четири столећа. Најобједињенија западна држава, Енглеска, била је 1000. мајушна. У ствари, крајем нашега раздобља у највећем делу континента преовладавали су слаби политички системи, а активни и агресивни политички системи каснијег средњовековног раздобља били су скоро неприметни.

Садржај књиге Наслеђе Рима: Европа и Медитеран од 400. до 1000.

Увод

I Римско царство и његов распад, 400–550.

• Тежина царства
• Култура и веровања у римском хришћанском свету
• Криза и континуитет 400–550.

II Постримски Запад, 550–750.

• Меровиншка Галија и Германија, 500–751.
• Краљевине западног Средоземља: Шпанија и Италија, 550–750.
• Краљеви без држава: Британија и Ирска, 400–800.
• Постримска схватања: култура, веровања и политичка етикеција 550–750.
• Богатство, размена и сељачко друштво
• Моћ визуелног: култура и репрезентација од царског Рима до Каролинга

III Царства Истока, 550–1000.

• Опстајање Византије, 550–850.
• Уобличавање арабљанске политичке моћи, 630–750.
• Византијска обнова, 850–1000.
• Од абасидског Багдада до омајадске Кордобе, 750–1000.
• Држава и привреда, Источномедитеранске мреже размене, 600–1000.

IV Каролинзи и посткаролиншки Запад, 750–1000.

• Каролиншко столеће, 751–887.
• Интелектуалци и политика
• Државе наследнице 10. века
• „Каролиншка“ Енглеска, 800–1000.
• Спољна Европа
• Аристократи између каролиншког и „феудалног“ света
• Сељаштво у кавезима 800–1000.

Закључак: кретања у европској историји 400–1000.

Мапе

Напомене и библиографски водич

Индекс личних имена и назива места

Бигорафија аутора

Крис Викам је британски историчар (1950) и академик, професор емеритус средњовековне историје на Оксфордском универзитету. Претходно је скоро тридесет година своје каријере провео је на Универзитету у Бирмингему.

Аутор је бројних награђиваних књига и стручних радова у којима се бави истраживањем средњовековне друштвене историје, фокусирајући се с једне стране на економску историју и археологију, а са друге, на културну историју и политику.