Одабрана дела Боре Станковића садрже романе, драме и одабране приповетке.
Приповедач, романсијер и драмски писац Борисав Бора Станковић (1876–1927), један је од најзначајнијих српских писаца реалиста и, уопште, један од највећих писаца наше књижевности. Као сликар старог Врања, осликао је суров патријархални морал свог родног краја и његову строгу, готово кастинску друштвену хијерархију. Модерна српска проза почела је да живи пуним животом у делу Борисава Станковића. Он је њен први велики реформатор, творац нове књижевне школе, зачетник симболистичког стила у српској приповеци. Стара приповедачка реченица затреперила је под његовим другачијим звуком, уздигла се у дотад недосегнуте висине, и допрла до језгра душевне галаксије модерног човека. У његовим прозама, реалистичка традиција се нагло прекида и оплемењује облицима и идејама које су својствене књижевним схватањима новог доба. Фолклорни реализам постаје привид, маска, голи оквир унутрашње драме.