Јесен Средњег века, rемек-дело историје културе. Јохан Хојзинга поетично, језгровито и прегледно осликава човека и друштво, дух и живот, уметност и књижевност, мисао и веру бургундско-фламанско-низоземског света четрнаестог и петнаестог века, кад ратови и болести, материјалне тешкоће и свеприсутна смрт буде чежњу за лепим животом.
„Када је свет још био за половину миленијума млађи, сви догађаји у животу људи имали су много оштрије изражене спољне облике него данас. Између бола и радости, између несреће и среће растојање је изгледало веће него што нама изгледа; све што се доживљавало имало је још онај степен непосредности и искључивости који и данас радост и бол имају у дечјој души.
Сваки догађај, свако дело било је окружено одређеним и израженим облицима, било је подешено да допринесе узвишености једног строгог, утврђеног стила живота. Велики догађаји: рођење, женидба, удадба, умирање налазили су се путем свете тајне у сјају божанске мистерије. Али и мање важне догађаје – неко путовање, рад, посету – пратило је хиљаду благослова, церемонија, изрека и етикеција“.
Јохан Хојзинга